Božidar Đelić je pre par dana počeo da na B92 Blog-u objavljuje zapise
sa njegove posete Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Ono što je meni
privuklo pažnju jeste:
Prvo, razgovarao sam sa predsdnikom Majkrosofta Internejšenl koji
vodi u firmi sva tržišta sem SAD, Žan-Filipom Kurtua
(Jean-Philippe Courtois) o strateškom partnerstvu koji bi Srbija i
Majkrosfot mogli da formiraju.
...
Dogovorili smo se da se, po formiranju reformske vlade, napravi
veoma ambiciozan višegodišnji plan razvoja elektronske srpske
državne uprave (e-government) gde tragično kaskamo za našim
susedima, kamoli svetskim liderima.
A ovo je komentar koji sam tamo objavio, a ovde ga u delu prenosim:
Zanimljivo mi je da ignorišete e-Europe 2005 plan i iDABC inicijativu
pri Evropskoj komisiji za elektronsku upravu koja podržava upotrebu
slobodnog softvera u javnom sektoru prvenstveno radi dostupnosti i
prilagodljivosti softvera svim građanima. I Slovenija i Hrvatska su
usvojile sličnu politiku korišćenja slobodnog softvera.
[Slobodan softver] dozvoljava organizacijama da dele rezultate i
know-how i prilagode gotovo njihovim potrebama. Ne manje važno,
osigurava privrženost otvorenim standardima, pa olakšava
međupovezanost i daje jednak pristup informacijama i uslugama
javnog sektora...
Ja ne kažem da sa nekim ne treba razgovarati. Lično bih želeo da oni
zaposle još 1000 naših stručnjaka i prihvate otvoreni model razvoja
softvera (iako su obe stvari podjednako nerealne). Pozivam Vas samo da
sagledate i drugu opciju koju lično podržavam i za koju verujem da
može imati daleko bolji učinak na razvoj domaće softverske ICT
industrije.
Kao još jedan prilog mojim stavovima uputio bih vas na studiju koju je
podržala Evropska komisija o uticaju slobodnog softvera na inovacije i
konkurentsku prednost (http://ec.europa.eu/enterprise/ict/policy/doc/2006-11-20-flossimpact.pdf)
kada je reč o evropskom ICT sektoru, objavljenoj krajem prošle godine.
Posebno važno mesto slobodni softver ima i u obrazovanju. Brojni
zaključci OLPC projekta (laptop za 100$) koji podržava i UN pokazuju
da se tako pružaju jednake šanse svima, razvija znatiželja kod
pojedinaca, a zašto da ne pomenem i značajnu materijalnu uštedu. Sve
su to razlozi zašto je izabran upravo slobodan softver. U komentarima
je već pomenuta Ekstramadura u Španiji, koja je po mnogo čemu slična
nama. Kompletan sistem sa sve obukom i prilagođavanjem je koštao manje
od milion umesto 18 miliona evra. A i taj novac je ostao u lokalnoj
sredini. Mislite o tome.
* * *
Ivan Jelić:
Poštovani gospodinje Djeliću,
Čitajući Vaš post, tačnije deo koji se tiče Microsofta, stičem utisak
da gajite velike simpatije prema pomenutoj kompaniji. To je samo Vaša
lična stvar i generalno nemam ništa protiv toga. Ipak, kada je u
pitanju važna odluka poput (re)konstrukcije državnog informacionog
sistema, moram izraziti svoje protivljenje njenom baziranju na
sopstvenim simpatijama.
Kada govorimo o državnoj upravi i informacionom sistemu u njoj, prvo
pitanje, ili bolje rečeno pitanja koja se postavljaju, tiču se broja
računara, njihove namene, stepena edukacije kadrova? Pri poznatim
detaljima koje sam naveo, moguće je napraviti preciznu procenu potreba
i izračunati troškove. Dakle, precizna studija potreba i troškova
projekta koji bi značio opremanje i modernizaciju državnog
informacionog sistema.
Jednostrana, ishitrena ili pogrešnim informacijama pokrepljena odluka
bi mogla imate velike posledice, kako kratkoročno tako i dugoročno.
Ipak, uz valjano pripremljene činjenice, ona nije toliko teška. EU,
koja se jasno i opravdano postavlja kao cilj, vrlo konkterno se bavi
problemima o kojima govorimo. Pravo mesto za to je sajt IDBC-a
(Interoperable Delivery of European eGovernment Services to public
Administrations, Businesses and Citizens, http://ec.europa.eu/idabc/en/home).
Ne treba zaboraviti i to da je Microsoft, blago rečeno 'imao problema'
sa Evropskom komisijom, a kao ilustraciju Vas molim da pogledate ovu
stranu na sajtu IDBC-a (http://ec.europa.eu/comm/competition/antitrust/cases/microsoft/)
koja govori o problemima i sudjenju Microsoftu zbog problema sa
interoperabilnošću. Problem je aktuelan i sa Windows Vistom, sudeći po
zaključcima Evropskog komiteta za interoperabilne sisteme (European
Committee for Interoperable Systems, http://ec.europa.eu/comm/competition/antitrust/cases/microsoft/).
Poenta čitave priče su građani Srbije koji bi trebalo da dobiju
funkcionalan i dostupan informacioni sistem, jer su upravno oni
centralni faktor, bilo da se radi o korišćenju svih prednosti koje će
on doneti ili finansiranju istog, budući da se od novca poreskih
obveznika finansiraju ovakvi projekti. Zato je najbitnije napraviti
valjanu, nepristrasnu i preciznu procenu potreba i odabrati
najoptimalnije rešenje. Iskreno verujem da trenutno niko u Srbiji nema
dovoljno inforamcija na osnovu kojih bi mogao da donese valjan
zaključak, a još više verujem da Microsoft nije jedino rešenje,
isključivo vođen praktičnim kriterijumima.
Zato se nadam da neće biti preuranjenih i neobjektivnih odluka po ovom
pitanju, a ovu priliku koristim da stavim na raspolaganje svoje i
resurse organizacije koju vodim Vama i bilo kojoj ličnosti koja bude
premijer, odnosno timu koji se bude bavio ovim problemom.
Ivan Jelić
Mreža za slobodni softver Srbije
saradnik Free Software Foundation Europe
![[internodium]](themes/internodium/logo.gif){kind=logo}
Re: Đelić forsira Micro$oft
[mod's note: komentari sa blogova Gorana Rakića http://blog.goranrakic.com
i Ivana Jelića http://ivan.fsnserbia.org/?p=78 --sloba]
Goran Rakić:
Božidar Đelić je pre par dana počeo da na B92 Blog-u objavljuje zapise
sa njegove posete Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Ono što je meni
privuklo pažnju jeste:
Prvo, razgovarao sam sa predsdnikom Majkrosofta Internejšenl koji
vodi u firmi sva tržišta sem SAD, Žan-Filipom Kurtua
(Jean-Philippe Courtois) o strateškom partnerstvu koji bi Srbija i
Majkrosfot mogli da formiraju.
...
Dogovorili smo se da se, po formiranju reformske vlade, napravi
veoma ambiciozan višegodišnji plan razvoja elektronske srpske
državne uprave (e-government) gde tragično kaskamo za našim
susedima, kamoli svetskim liderima.
A ovo je komentar koji sam tamo objavio, a ovde ga u delu prenosim:
Zanimljivo mi je da ignorišete e-Europe 2005 plan i iDABC inicijativu
pri Evropskoj komisiji za elektronsku upravu koja podržava upotrebu
slobodnog softvera u javnom sektoru prvenstveno radi dostupnosti i
prilagodljivosti softvera svim građanima. I Slovenija i Hrvatska su
usvojile sličnu politiku korišćenja slobodnog softvera.
[Slobodan softver] dozvoljava organizacijama da dele rezultate i
know-how i prilagode gotovo njihovim potrebama. Ne manje važno,
osigurava privrženost otvorenim standardima, pa olakšava
međupovezanost i daje jednak pristup informacijama i uslugama
javnog sektora...
Ja ne kažem da sa nekim ne treba razgovarati. Lično bih želeo da oni
zaposle još 1000 naših stručnjaka i prihvate otvoreni model razvoja
softvera (iako su obe stvari podjednako nerealne). Pozivam Vas samo da
sagledate i drugu opciju koju lično podržavam i za koju verujem da
može imati daleko bolji učinak na razvoj domaće softverske ICT
industrije.
Kao još jedan prilog mojim stavovima uputio bih vas na studiju koju je
podržala Evropska komisija o uticaju slobodnog softvera na inovacije i
konkurentsku prednost (http://ec.europa.eu/enterprise/ict/policy/doc/2006-11-20-flossimpact.pdf)
kada je reč o evropskom ICT sektoru, objavljenoj krajem prošle godine.
Posebno važno mesto slobodni softver ima i u obrazovanju. Brojni
zaključci OLPC projekta (laptop za 100$) koji podržava i UN pokazuju
da se tako pružaju jednake šanse svima, razvija znatiželja kod
pojedinaca, a zašto da ne pomenem i značajnu materijalnu uštedu. Sve
su to razlozi zašto je izabran upravo slobodan softver. U komentarima
je već pomenuta Ekstramadura u Španiji, koja je po mnogo čemu slična
nama. Kompletan sistem sa sve obukom i prilagođavanjem je koštao manje
od milion umesto 18 miliona evra. A i taj novac je ostao u lokalnoj
sredini. Mislite o tome.
* * *
Ivan Jelić:
Poštovani gospodinje Djeliću,
Čitajući Vaš post, tačnije deo koji se tiče Microsofta, stičem utisak
da gajite velike simpatije prema pomenutoj kompaniji. To je samo Vaša
lična stvar i generalno nemam ništa protiv toga. Ipak, kada je u
pitanju važna odluka poput (re)konstrukcije državnog informacionog
sistema, moram izraziti svoje protivljenje njenom baziranju na
sopstvenim simpatijama.
Kada govorimo o državnoj upravi i informacionom sistemu u njoj, prvo
pitanje, ili bolje rečeno pitanja koja se postavljaju, tiču se broja
računara, njihove namene, stepena edukacije kadrova? Pri poznatim
detaljima koje sam naveo, moguće je napraviti preciznu procenu potreba
i izračunati troškove. Dakle, precizna studija potreba i troškova
projekta koji bi značio opremanje i modernizaciju državnog
informacionog sistema.
Jednostrana, ishitrena ili pogrešnim informacijama pokrepljena odluka
bi mogla imate velike posledice, kako kratkoročno tako i dugoročno.
Ipak, uz valjano pripremljene činjenice, ona nije toliko teška. EU,
koja se jasno i opravdano postavlja kao cilj, vrlo konkterno se bavi
problemima o kojima govorimo. Pravo mesto za to je sajt IDBC-a
(Interoperable Delivery of European eGovernment Services to public
Administrations, Businesses and Citizens, http://ec.europa.eu/idabc/en/home).
Ne treba zaboraviti i to da je Microsoft, blago rečeno 'imao problema'
sa Evropskom komisijom, a kao ilustraciju Vas molim da pogledate ovu
stranu na sajtu IDBC-a (http://ec.europa.eu/comm/competition/antitrust/cases/microsoft/)
koja govori o problemima i sudjenju Microsoftu zbog problema sa
interoperabilnošću. Problem je aktuelan i sa Windows Vistom, sudeći po
zaključcima Evropskog komiteta za interoperabilne sisteme (European
Committee for Interoperable Systems,
http://ec.europa.eu/comm/competition/antitrust/cases/microsoft/).
Poenta čitave priče su građani Srbije koji bi trebalo da dobiju
funkcionalan i dostupan informacioni sistem, jer su upravno oni
centralni faktor, bilo da se radi o korišćenju svih prednosti koje će
on doneti ili finansiranju istog, budući da se od novca poreskih
obveznika finansiraju ovakvi projekti. Zato je najbitnije napraviti
valjanu, nepristrasnu i preciznu procenu potreba i odabrati
najoptimalnije rešenje. Iskreno verujem da trenutno niko u Srbiji nema
dovoljno inforamcija na osnovu kojih bi mogao da donese valjan
zaključak, a još više verujem da Microsoft nije jedino rešenje,
isključivo vođen praktičnim kriterijumima.
Zato se nadam da neće biti preuranjenih i neobjektivnih odluka po ovom
pitanju, a ovu priliku koristim da stavim na raspolaganje svoje i
resurse organizacije koju vodim Vama i bilo kojoj ličnosti koja bude
premijer, odnosno timu koji se bude bavio ovim problemom.
Ivan Jelić
Mreža za slobodni softver Srbije
saradnik Free Software Foundation Europe
:::