Internodium mailing lista

[...clanak koji sledi preuzet je (u celini) iz novog izdanja
e-casopisa "Pretraga i prezentovanje" (www.pretraga.co.yu),
koji uredjuje nas prijatelj sa liste - Dragan Varagic. Tekst
veoma detaljno obradjuje problematiku i istoriju sistema
Internet domena, pa je, kao takav, idealno stivo pred veliko
finale koje sledi za dan-dva - intervju sa clanovima ekipe
YU NIC-a, koji odgovaraju na sva vasa pitanja... So stay
tuned! :-) --sloba]

U POCETKU BESE BROJ...

Vesna Maric
vmaric@pretraga.co.yu

Vecina Internet korisnika sigurno zna sta je domen (domain), kao i da
je trenutno veoma aktuelan proces usvajanja novih generickih domena
(gTLD). Medjutim, sigurno ima i onih koji ne znaju zasto i kako su
nastali, koji domeni postoje, koja su pravila i kako se oni
registruju, kako kod nas tako i u svetu. Zato cemo najpre ponoviti
neke osnove vezane za dodelu domena, a na kraju cemo pogledati zasto
se "lome koplja" oko novih domena.

U pocetku bese broj...

Kako se broj racunara koji se povezuju preko mreze (prva komunikacija
izmedju 4 geografski udaljena racunara desila se 1969-te godine)
povecavao, bilo je potrebno ustanoviti jedinstven komunikacioni sistem
koji bi regulisao saobracaj na mrezi. Tako je 1972. godine ustanovljena
organizacija IANA (Internet Assigned Numbers Authority - www.iana.org)
ciji je zadatak bio da dodeljuje jedinstene adrese svim racunarima
koji su na mrezi. U pocetku se te adrese bile numericke, tj. svaki
racunar je imao svoj IP (Internet Protocol) broj - nesto kao kucni
broj - na osnovu kog je svaki racunar na mrezi mogao biti lociran, tj.
primati i slati pakete informacija. Kako je mreza tj. broj korisnika
rastao, bilo je sve teze pamtiti IP brojeve (zamislite da umesto
adrese www.pretraga.co.yu morate da pamtite IP broj 216.167.31.240!!!).
Zato je 1984-te godine razvijen prvi Domain Name Server (DNS), sto
znaci da su Internet adrese dobile danasnji oblik. Sledeci bitan
dogadjaj se desio 1991. godine kada se pojavio prvi komercijalni ISP,
sto znaci da je osim obrazovnih, naucnih i vojnih institucija Internet
usao u javnu upotrebu i bilo ko je mogao da otvori adresu na Internetu.
1992. godine je oformljen InterNIC (www.internic.net), kvazi vladina
organizacija koja je organizovala i odrzavala sve vecu registraciju
domena. U pocetku su domeni bili besplatni, ali kada je NSFNet (National
Science Foundation Network) prestao da sponzorise registovanje novih
domena, InterNIC je trazio $100.000 za dvogodisnju registraciju domena.
Zato je americko Ministarstvo trgovine trazilo da se raspodela i
upravljanje domenima prebaci na privatne organizacije. Veca konkurencija
je automatski znacila i snizenje cena. 1998. godine je formiran ICANN
(www.icann.org) - neprofitna, privatna korporacija koja na principu
konsenzusa koordinira tehnickim upravljanjem Internet domain name
sistema, raspodelom IP adresa, utvrdjivanjem jedinsvenih protokola.
ICANN je akreditovao veliki broj kompanija - registranata sirom sveta
koje Internet korisnicima omogucavaju registraciju domena i tako je
nastao Shared Registration System koji se i danas primenjuje.

gTLD i ccTLD

Prvo da definisemo termin "domen" kao i njemu srodne termine. Npr. web
adresa www.company.com se sastoji od domena .com, naziv domena (domain
name) je "company.com", a naziv Internet domena (Internet Domain Name)
je www.company.com. Poslednji deo adrese je tzv.TLD (top level domain -
domen najviseg nivoa), i tu postoje dva tipa: genericki (gTLD) i
teritorijalni (ccTLD). gTLD koji se danas koriste su sledeci:

.com - za potrebe komercijalnih web sajtova,
.org - za potrebe neprofitnih organizacija,
.net - u pitanju je gateway ili host, odnosno firme cije akrivnosti su
vezane za Internet infrastrukturu,
.edu - koriste se kada je u pitanju web sajt iz oblasti obrazovanja i
istrazivanja,
.mil - za potrebe americkog Ministarstva odbrane,
.gov - za potrebe americke vlade, i
.int - za potrebe internacionalnih institucija.

Najznacajniji su CONE domeni (prva cetiri), s tim da .com domen
ubedljivo prednjaci u odnosu na ostale. Tako danas u svetu postoji oko
18,5 miliona gTLD-a, od cega .com domen cini 14 miliona; sledi .net sa
2,3 miliona registracija itd. Zanimljivo je da 58,3% .com domena
registrovano u SAD , kao i 58,1% svih CONE domena u odnosu na ostatak
sveta.

Teritorijalni domeni (country code - ccTLD, trenutno ih postoji 243) su
.yu, .uk, .jp itd. Teritorijalni domen SRJ je podeljen na cetiri poddomena:

- ac.yu - akademske ustanove (univerziteti, instituti), registrovane
pri Ministarstvu za nauku i tehnologiju Republike Srbije,
Republike Crne Gore ili pri Ministarstvu za nauku i zivotnu
sredinu Savezne Republike Jugoslavije - "akademski" domen,
- edu.yu - institucije koje se bave obrazovanjem (osnovne, srednje,
strucne skole, registrovane pri Ministarstvu prosvete
Republike Srbije ili Republike Crne Gore), privatne skole,
kao i preduzeca cija je primarna delatnost edukacija ili
obuka bilo kakve vrste - "obrazovni" domen,
- co.yu - preduzeca (privatna, drustvena, mesovita, javna), registrovana
u skladu sa Zakonom o preduzecima - "korporativni" domen,
- org.yu - organizacije i udruzenja gradjana, kulturne ustanove (muzeji,
pozorista) i druga neprofitabilna pravna lica registruju se
unutar ovog namenskog domena
- Vlada SRJ, njena ministartstva i organizacije, savezne institucije od
posebnog znacaja, kao i Vlade i ministarstva federalnih jedinica
registruju se unutar posebnih poddomena unutar YU domena, prema
potrebama (ovo znaci da bi vlada SRJ mogla da ima, npr., domen vlada.yu
ili vlada.vl.yu, gde bi poddomen .vl koristile sve vladine
kancelarije/departmani).

Kako registrovati domen?

Prvo sto treba uciniti kada se zeli registrovati domen jeste da se
proveri da li je on slobodan. Domeni unutar naseg teritorijalnog
domena mogu se proveriti na vise lokacija, kao sto su www.beocity.com
ili www.pretrazivac.com - samo ukucajte zeljeno ime domena i videcete
da li je on vec zauzet. Da napomenemo da naziv domena u okviru .yu
domena moze biti znakovni niz duzine 1-30 znakova, te da nazivi
koriste podskup Latin-1 (USA) skupa znakova, i to: slova (A-Z),
brojeve (0-9) i crticu (-). Naziv domena ne sme da pocne niti da se
zavrsi crticom. Mala i velika slova su, prema standardima, potpuno
ravnopravna. Na svetskom nivou postoji tzv. WHOIS baza podataka
(www.internic.net/whois.html) koja sadrzi informacije o svim
registrovanim gTLD domenima i pomocu koje procveravate .com, .net,
.org domene; gde dobijate informacije o raspolozivosti domena,
njegovom vlasniku, datumu kada istice zakup itd. (na primer ,
http://000domains.com , www.domaindirect.com itd). Spisak svih
akreditovanih registranata u svetu mozete naci na
www.icann.org/registrars/accredited-list.html i www.internic.net, gde
ih mozete traziti po abecednom redu i po drzavama. Trenutno postoji
preko 60 akreditovanih registranata, od kojih su vecinom americke
kompanije. Jos nesto da pojasnimo...Naime, mogucnost provere domena
postoji zahvaljujuci postojanju centralnog registra kom svi
registranti salju podatke o domenima koje su "prodali". Centralni
registrar za CONE domene odrzava firma Network Solutions, Inc. -
www.nsi.com -(koja je do pre godinu dana imala monopol na
registrovanje domena!). Bitno je znati da samo registranti ovlasceni
od strane ICANN-a mogu da registruju .com, .net i .org domene, kao i
da neki od njih nude i usluge registrovanja teritorijalnih TLD-a. Sto
se tice cene zakupa domena, one se krecu od $10 do $50 godisnje
(naravno ima i skupljih) sto znaci da je potrebno malo se "promuvati"
po Internetu, kako biste pronasli najpovoljniju ponudu. Pri tom treba
obratiti paznju i na to da neki registranti naplacuju i setup. Domen
se zakupljuje na period od jedne do 10 godina, s mogucnoscu godisnjeg
produzenja zakupa.

Kada proverite da li je Vas zeljeni domen slobodan, pristupate procesu
registracije koji je jednostavan, i najcesce se u potpunosti odvija
online (mada ima i onih koji nude mogucnost davanja potrebnih
inornmacija telefonskim putem ili e-mail-om), a u kom se od Vas,
izmedju ostalog, trazi da date kontakt i tehnicke podatke o DNS-u koje
dobijate od svog provajdera, a ukoliko nemate te podatke, kompanija ce
ih nabaviti umesto Vas, uz vecu cenu, naravno. Kompanije-registranti
Vam obicno nude pomoc u odabiru efektnog domain name-a; listaju
slobodne domene slicne onom koji Vi zelite; daju opciju istovremenog
registrovanja svih gTLD-a uz vas zeljeni domen, nude mogucnost
zakupljivanja odredjenog broja Web stranica (ukoliko ne planirate
odmah da zakupljujete hosting za svoju prezentaciju), itd. Takodje u
svakom momentu mozete da promenite registranta, ukoliko pronadjete
nekog ko nudi povoljnije uslove. Za razliku od .yu domena, naziv gTLD
moze da sadrzi ukupno 67 znakova.

Registrovanje YU domena - nic.yu

Jugoslovenski registrant Internet domena - nic.yu (www.nic.yu) je
jedini registrant akreditovan od strane ICANN-a na Yu Internet
prostoru. Kod nas postoje odredjena ogranicenja koja se odnose na
vrstu korisnika koji mogu registrovati domen. Naime, samo pravna lica
i organizacije mogu da registruju domen, i to samo po jedan, dok
fizicka lica to ne mogu (naravno, pravila su tu da bi se krsila,
narocito kada je u pitanju "snalazljiv" narod kao sto smo mi :)).
Dobra vest je sto je registracija besplatna. Pre podnosenja zahteva
firma / organizacija treba da obezbedi dva operativna servera naziva
(DNS- Domain Name Server) konfigurisana za potrebe domena za koji se
zahtev podnosi (za razliku od gTLD gde registranti nude koriscenje
njihovog DNS-a), kao i administratora domena (koji mora biti zaposlen
u instituciji na cije ime se domen registruje) i tehnickog
koordinatora. Zahtev / formular za registrovanje, modifikaciju ili
brisanje domena naci cete na www.nic.yu, a oni se obavezuju da ce Vas
domen biti registrovan u roku od 30 dana od prijema prijave. Jos jedno
ogranicenje se odnosi na osobe koje mogu podneti zahtev - o svemu
ovome mozete se detaljnije informisati na samom sajtu.

Buducnost internacionalnih domena

Pre nekoliko godina americko Ministarstvo trgovine je od ICANN-a
trazilo da se napravi strategija za dodavanje novih generickih /
internacionalnih domena najviseg novoa, nakon cega je formiran DNSO
(Domain Name Supporting Organization) koja je odgovorna za predlaganje
novih gTLD-a ICANN-u. Da li su i koji novi domeni potrebni je pitanje
oko koga se narocito poslednjih godinu dana vode zestoke rasprave, a u
njima ucestvuju svi zainteresovani Internet korisnici posto su
rasprave i svi dokumenti javnog karaktera. Da razjasnimo otkud tako
zestoke polemike oko novih domena. Zagovornici potrebe uvodjenja novih
gTLD-a kao glavne argumente iznose cinjenicu da je .com domen
"popunjen" i u prilog toj tvrdnji iznose podatak da je od 25.500 reci
u engleskom recniku, jos samo 1.700 slobodno za .com domen! Novi
domeni bi uvecali "manevarski prostor" za uzimanje domena; veci
diverzitet i mogucnost izbora bi olaksali odabir domena, a takodje bi
se korisnicima olaksalo nalazenje zeljenih sadrzaja. S druge strane,
oponenti ove ideje tvrde kako bi upravo postojanje veceg broja domena
stvorilo konfuziju kod korisnika, te kako bi se broj slucajeva
tzv. "cybersquatting-a" (kada neko registruje domen poznatih firmi ili
pojedinaca kako bi ga kasnije njima prodao) znacajno uvecao, a sto je
vec danas velik problem i predmet ICANN-ove rezolucije Domain Name
Dispute Resolution (UDRP). Bilo kako bilo, definitivno je odluceno da
se sredinom sledece godine (najverovatnije) uvede sedam novih domena,
nakon cega ce slediti period evaluacije pracen postepenim dodavanjem
jos domena. U "prvi krug" su definitivno usli sledeci domeni:

- .arts - kulturni, umetnicki sadrzaji
- .firm - biznis, firme
- .info - informativni sadrzaji
- .nom - licne prezentacije; za sve korisnike koji zele personalnu
nomenklaturu
- .rec - rekreacija, zabava
- .shop - firme koje nude robu na prodaju
- .web - aktivnosti / sadrzaji vezani za WWW

Ima i onih koji smatraju da bi se u ovoj grupi trebao naci i .adult
domen, kako bi se pristup pornografskim sadrzajima lakse ogranicio tj.
blokirao. Takodje je diskutabilno i pitanje zasto se upravo americka
Vlada zalaze za uvodjenje novih domena, te koliko ce profitirati
pojedine firme koje dobiju dozvolu da registruju domene (a da
napomenemo jos jednom da je vecina registranata upravo iz SAD-a). Jos
uvek se ne zna koliko ce kostati registrovanje novih domena, ali je
sigurno da ce sve znacajnije kompanije koje imaju svoj sajt na Webu
pohrliti da pokupuju sve nove gTLD-ove, kao i da moraju postojati
izuzetno strogi i efikasni zakoni koji ce sprecavati manipulacije oko
registrovanja domena. Vec danas postoje registranti (kao sto je
www.gtld.com) koji nude mogucnost da vec sada osigurate za sebe
zeljene domene tako sto cete poslati sve podatke potrebne za
registraciju, koje ce zatim te kompanije proslediti do ICANN-ovog
centralnog registra cim se pocne sa registrovanjem novih gTLD-a. Tek
kada se Vasa registracija potvrdi, o cemu Vas oni obavestavaju, sa
vaseg racuna se odbija iznos koji je nesto veci od registrovanja
postojecih domena.

Kako ce izgledati trziste domena - videcemo naredne godine. Samo se
nadamo da ce kreatori nove politike raspodele domena prilikom
odlucivanja na prvom mestu imati interese obicnih korisnika!

.

ZANIMLJIVO - STATISTIKE

Trenutno u Yu postoji nesto vise od 6.600 registrovanih domena.

Svakodnevno se u svetu registruje oko 40.000 novih domena.

Kompanija Network Solutions, Inc je izvrsila istrazivanje da bi
utvrdila koliko je business korisnika zainteresovano za kupovinu novih
domena. Istrazivanje je obuhvatilo 8000 vlasnika i managera malih i
srednjih kompanija i pokazalo se da 36% ovih korisnika ne zele nove
gTLD dok je 64% zainteresovano za barem jedan nov domen. 1 nov domen
namerava da registruje 12% ispitanika; 2 domena - 16%; 4 domena - 6%;
5 novih domena - 3%; 6 domena - 6%.

51% korisnika smatra da ce .web domen imati najvecu vrednost.

Americka kompanija Namezero.com, Inc poseduje 531.400 domena!

Krajem avgusta ove godine bilo je 6,450.232 registrovana ccTLD