Internodium mailing lista

[mod's note: novi broj Ebita donosi sjajan intervju sa Milenom
Đuričić, direktorkom agencije Agena. Tekst u celini možete naći
na: http://www.ekonomist.co.yu/magazin/ebit/18/men/men1.htm
a ovde prenosim par delova koji najbolje oslikavaju aktuelnu
situaciju sa razvojem ICT u našoj zemlji... --sloba]

Milena Đuričić, Agena

NE PRISTAJEM NA "BURAZER-EKONOMIJU"!

Preduzeće Agena moglo bi da bude idealni marketinški adut republičke
vlade pred administracijom u Briselu za ulazak u Evropsku uniju. Jer,
reč je o malom preduzeću (a, kao što znamo, MSP su "strateška okosnica
našeg razvoja"), pa još informatičkom ("lokomotiva domaće privrede"),
koje uspešno posluje pretežno za strano tržište (ko kaže da nas
investitori zaobilaze?!). Na sve to, preduzećem upravlja žena (koliko
ICT firmi u svetu može time da se pohvali?), ima 28 godina, a
generacijski raspon zaposlenih u preduzeću je između 23 i 33 godine
(toliko o zlobnim jezicima da mladi i dalje masovno napuštaju ovu
zemlju).

No, kada se skine reklamna šminka, "slučaj" idealnog marketinškog
aduta mnogo više liči na priču "izuzetak potvrđuje pravilo". Jer, kako
iskreno kaže u razgovoru za Ebit direktorka Milena Đuričić, da bi
uopšte došla u situaciju da pokaže koliko zaista vredi, presudni su
bili roditeljska podrška i malo sreće.

[...]

E: Zašto tako malo poslujete sa domaćim firmama?

M. Đuričić: Zato što mi ovde i dalje patimo od "burazer ekonomije".
Neću da grešim dušu da su svi tenderi namešteni, ali većina poslova se
i dalje dobija tako što neko ima rođaka koji ima vezu u nekoj firmi i
kaže: "Znaš, moj mali radi nešto sa kompjuterima, ma to ti je ono sa
Internetom".

[...]

E: Pored slabe informatičke pismenosti u okruženju, šta su najveći
problemi za malo ICT preduzeće?

M. Đuričić: E, sad ću da kažem sve što mi leži na srcu: Telekom!!!
Jednog dana ću se verovatno samospaliti ispred njihove zgrade u znak
protesta. S obzirom da radim za telekomunikacionu firmu, veoma dobro
sam upoznata sa cenama u celoj zapadnoj Evropi. I znam da je ovo što
nama radi Telekom "dranje". Ako moram, da bih poslovala, da trošim
hiljadu evra na telefonski račun, to je totalni idiotizam. Zatim,
nigde u normalnom svetu firme ne plaćaju porez na telefonske impulse.
Mi ne samo što plaćamo porez na telefonske impulse, nego nam je i cena
impulsa duplo skuplja. A da ne pričam o Internetu. Koji Internet?! Ovo
što mi imamo su tek rudimenti Interneta. U postojećoj infrastrukturi
mi nemamo oruđe za rad, pa mi stvarno nije jasno o kakvoj to
"informatičkoj sili" pričaju oni iz Vlade? To je kao kada biste hteli
da se takmičite, recimo u poljoprivredi, sa nekom zemljom koja ima
najmodernije mašine, a vi seljaku date motiku, i to tupu, pa ti lupaj
po zemlji!

Drugi najveći problem su krediti. Od kredita u ovoj zemlji još uvek
nema ništa. To što se nudi je po principu: mi ćemo dati kredit, a vi
nama bubreg, rožnjaču i 200 grama krvi mesečno i dobićete 10.000 evra.

Treća stvar koja me užasno muči je dizanje frke oko legalizacije
softvera na način na koji se to čini. Pre svega, zašto se samo govori
o Microsoftu, a ovi drugi se tek usput pominju, onako, reda radi.
Zašto je toliko bitan Microsoft? Ko tu, ustvari, zarađuje novac? Otkad
su tražili legalizaciju, preorijentisali smo se na open source i
poskidali sve živo sa Interneta što može da se koristi besplatno.
Uslovi pod kojima treba da se odradi legalizacija su više nego
apsurdni. U mnogo povlašćenijem položaju su velike firme, dok su za
male dati daleko gori uslovi. Nije bilo kreditiranja ili odloženog
plaćanja. Ni jedna mala firma to ne može da izdrži.

[...]

Zorica Žarković