Internodium mailing lista

Ovih dana "ptičica" ;-) mi je spustila u mailbox izveštaj napisan za
Ministarstvo kapitalnih investicija (MKI) o stanju u našem sektoru
telekomunikacija.

Radi se o Inception Reportu za projekat Evropske banke za obnovu i
razvoj (EBRD) pod naslovom "Telecommunications Regulatory Development
Project". EBRD je, naime, odvojila novac za konsultante koji bi
trebalo da MKI "vode" kroz proces reforme našeg sektora
telekomunikacija -- od formiranja regulatornog tela, preko pisanja
zakonske regulative (i dokumenata agencije) do procedura za
liberalizaciju tržišta. Ukoliko se ne varam, radi se o ovom projektu:

http://www.internodium.org.yu/retro/msgDisplay.php?id=20030722161605

EBRD je za ovaj posao izabrala konsultantsku kuću Booz-Allen-Hamilton
(www.bah.com), koja je u projekat ušla sa advokatskom kancelarijom
"Karanović & Nikolić" i "Clifford Chance LLP".

* * *

Poglavlje I-A i I-B:

Ovaj projekat trebalo je da počne još pre godinu dana, ali je zbog
raznih razloga odlagan sve do juna ove godine, kada je valjda Velja
shvatio da ima još samo godinu dana do isteka monopola Telekoma. :-)

Grupa konsultanata napravila je početkom juna seriju sastanaka sa
ciljem snimanja zatečenog stanja. Sastanci su održani sa
predstavnicima državnih institucija (Ministarstvo za kapitalne
investicije, radne grupe ministarstva), telekomunikacionim operatorima
(Telekom Srbije, Mobtel), Internet i kablovskim operatorima (VeratNet,
SBB, EUnet, PTT, AbsolutOK, I*Net) i medijskim kućama (RTS, B92,
Pink). Konsultanti u izveštaju naglašavaju da nisu stigli/uspeli da
ugovore sastanke sa još nekim zainteresovanim stranama kao npr. EPS
(koja gradi svoju nacionalnu optičku mrežu) i udruženjima korisnika.

* * *

Poglavlje I-C-1: Pregled inicijalnih nalaza

U preseku trenutnog stanja, pored stvari koje su već svima nama manje
ili više poznate, konsultanti navode da Zakon o telekomunikacijama
usvojen 2003. sadrži određene elemente evropskog pravnog okvira za
telekomunikacije iz 1998. godine, ali ne i neke ključne elemente kao
što je pristup lokalnoj petlji, prenosivost brojeva, izbor operatora
itd.

Konsultanti navode da će njihov prioritet u narednom periodu biti
angažovanje na osnivanju Republičke agencije za telekomunikacije
(konkretno, radiće na sistematizaciji radnih mesta, budžetu agencije,
izradi operativnih procedura itd).

* * *

Poglavlje I-C-2: Ciljevi Ministarstva

Ministarstvo za kapitalne investicije planira da ubrza proces
modernizacije srpskog tržišta telekomunikacija, a potpuna
kompatibilnost sa smernicama EU biće postignuta reformama koje
će u više faza trajati narednih 5-7 godina.

MKI namerava da predloži ostanak na snazi posebnih licenci za
operatore koji koriste ograničene prirodne resurse ili ključne
infrastrukturne objekte.

Zamenik MKI za telekomunikacije, g. Bogoljub Lazić, izneo je svoju
listu Vladinih prioriteta:

1. Fiksna mreža – digitalizacija, nove usluge;
2. Mobilne mreže – broj novih licenci (operatora), pitanja vlasničkog
udela u više operatora;
3. Internet - "boji pristup", razvoj mreža upotrebom alternativnih
infrastruktura, kao što je infrastruktura EPS-a;
4. Status IP telefonije - trenutno ni dozvoljena, ni zabranjena;
5. Upravljanje radio-frekventnim spektrom - važno je krenuti što
pre sa sređivanjem ove oblasti;
6. Politika tarifa;
7. Liberalizacija tržišta telekomunikacija u skladu sa direktivama
Svetske trgovinske organizacije;
8. Međunarodni odnosi - kako će Srbija i Crna Gora biti reprezentovane
na međunarodnoj sceni;
9. Emitovanje programa – oporavljanje od štete nanete tokom rata,
migracija ka digitalnoj televiziji;
10. Opšti ekonomski uticaj sektora telekomunikacija i njegov razvoj.

Tehničke izmene Zakona o telekomunikacijama

Usvajanje samo najneophodnijih izmena u obliku tehničkih amandmana,
kao što su:

1. Razjašnjavanje podele nadležnosti između Ministarstva i Republičke
agencije za telekomunikacije;
2. Uvođenje koncepta lokalne petlje i VoIP-a;
3. Pristup mreži Telekoma Srbije;
4. Revizija univerzalnih usluga;
5. Pitanja konkurencije;
6. Dodela frekvencija;
7. Ostale harmonizacione odredbe (npr. licenciranje)

Uspostavljanje regulatornog tela

1. Pisanje neohodnih podzakonskih akata radi ostvarivanja primarnih
ciljeva;
2. Striktna primena evropskih regulatornih okvira iz 1998. ili 2002.
nije preporučljiva, ali je približavanje poželjno;
3. Pisanje statuta regulatornog tela;
4. Sastavljanje budžeta regulatornog tela;
5. Sastavljanje sistematizacije radnih mesta i operativnih procedura
za regulatornu agenciju.

Ostala pitanja

1. Rok za istek monopola Telekoma (jun 2005.) bi trebalo da ostane
nepromenjen;
2. Telekom Srbija mora se ohrabriti da ubrza pripreme i reorganizaciju
za period liberalizacije tržišta.

Skup zainteresovanih strana (Stakeholder Conference)

1. Organizovanje edukativne konferencije u decembru, gde će biti
prezentovan i objašnjen novi reformski kurs.

* * *

Poglavlje II-B: Raspad prethodne savezne strukture

U izveštaju se navodi da je u nadležnosti bivšeg Ministarstva za
saobraćaj i telekomunikacije bilo dodeljivanje dozvola za povezivanje
sa inostranim operatorima, te da su mnoge od tih odluka još uvek
kontroverzne, poput dozvole Internet provajderu VeratNET da uspostavi
direktni mikrotalasni link sa mađarskim operatorom Matavom.

* * *

Poglavlje II-C-2: Tržište fiksnih usluga

Pored navođenja svežih podataka o broju telefonskih linija, izveštaj
navodi da Telekom Srbije ima instalirane kapacitete za 3.000.000
linija, što sa trenutnim brojem korisnika (2,7 miliona) čini
popunjenost kapaciteta od 90%. Telekom Srbije sa 12.500 zaposlenih ima
produktvnost od 216 instaliranih linija po zaposlenom. Nacionalna i
međunarodna mreža Telekoma zasnovana je na 3.000 km optičkih kablova
kapaciteta 2,5 Gbit/s i 622 Mbit/s.

Konsultanti kažu da Ministarstvo raspolaže cifrom od 30.000
domaćinstava koja trenutno čekaju na telefonski priključak, ali da je
stvarna cifra verovatno mnogo veća.

Telekom planira da do 2005. godine digitalizuje svoju mrežu do 70%
i sve korisnike prebaci sa analognih na digitalne linije do 2006.

* * *

Poglavlje II-C-3: Rebalans tarifnog sistema

Telekom Srbija trenutno pozive tarifira u impulsima i planira prelazak
na tarifiranje po minutu, kako bi smanjio gubitke koje ima zbog
zaokruživanja impulsa/munutu.

Proces rebalansa tarifnog sistema Telekoma (koji uključuje i troškove
interkonekcije) trebalo da nadgleda regulatorno telo, a ne
Ministarstvo.

Telekom trenutno razmatra opcije za rebalans tarifnog sistema, a kako
sada stvari svoje ovaj proces trajaće dve-tri godine, s tim što bi
prva faza trebalo da krene pre 2005. godine. Ovaj proces podrazumeva
izjednačavanje poslovne i privatne tarife, smanjivanje broja tarifnih
zona i prelazak na sistem tarifiranja po minuti.

* * *

Poglavlje II-C-4: Reorganizacija i privatizacija

Telekom Srbije planira da uz otpremninu otpusti 650 radnika do kraja
2004. godine. Takođe, planira da osnuje tri odvojene kompanije za
fiksnu telefoniju, mobilnu telefoniju i Internet. Ipak, nerešeni
odnosi sa manjinskim vlasnikom OTE usporavaju ovaj proces.

Privatizacija Telekoma nije u planu barem do 2006. godine (tj. dok
se ne okončaju procesi rebalansa tarifnog sistema, reorganizacije
kompanije i modernizacije infrastrukture). Draško Petrović, direktor
Telekoma, kaže da će poslovanje Telekoma Srbija biti usklađeno sa
direktivama EU do proleća 2007. godine.

* * *

Poglavlje II-D: Tržište mobilnih usluga

Broj korisnika mobilne telefonije rapidno raste i približava se brojci
od 3.75 miliona korisnika. Mobtel tvrdi da je imao 1.75 miliona
korisnika u junu 2004 (80% prepaid, 20% postpaid). Telekom Srbije je
od kraja 2000. do sada uvećao svoju korisničku bazu sa 400.000 na
skoro 2 miliona korisnika (62% prepaid, 38% postpaid). Kada se uzmu u
obzir najveće cifre o broju korisnika od Telekoma i Mobtela, dolazimo
do zaključka da MTS drži oko 53% tržišta mobilnih usluga u Srbiji.

Vlada Srbije razmatra uvođenje trećeg, potpuno privatnog, mobilnog
operatora. Neke od kompanija koje su već izrazile interesovanje su:
američki Western Wireless (koji već ima investicije u Hrvatskoj i
Sloveniji), kanadski Telesystems International Wireless, Telekom
Austria i Matav (mađarska podružnica Deutsche Telekoma, koja je
nedavno kupila većinski udeo u Makedonskom telekomu).

Problemi sa uvođenjem trećeg operatora: dodela frekvencija (da li će
za novog operatora biti potrebno izvršiti migraciju frekvencija u GSM
opsegu ili će se izdati licenca za drugu tehnologiju poput CDMA);
ugovorno pravo Mobtela (sadržano u licenci ovog operatora) da stavi
veto na izdavanje novih licenci za mobilne operatore do kraja 2006.
godine; otvoreno pitanje mogućnosti našeg tržišta, sa trenutnom
penetracijom korisnka mobilne telefonije od oko 30%, da održi tri
operatora i njegove investicije.

:::