Internodium mailing lista

PREDLOG

ZAKON O IZMENAMA I DOPUNAMA ZAKONA O TELEKOMUNIKACIJAMA

Član 1.

U Zakonu o telekomunikacijama ("Službeni glasnik RS", broj 44/03), u
članu 34. stav 4. posle reči: "pravnog lica" dodaju se reči: "ili preko
ogranaka obrazovanih u skladu sa zakonom kojim se uređuje pravni položaj
privrednih društava (u daljem tekstu: ogranak)"

Član 2.

U članu 56. stav 3. reči: "delova jedinstvenog preduzeća (preko
unutrašnjih organizacionih jedinica" zamenjuju se rečima: "ogranaka",
a reči: "za svaku od unutrašnjih organizacionih jedinica" zamenjuju se
rečima: "za svaki ogranak"

Član 3.

U članu 96. stav 1. posle tačke 3) dodaje se tačka 3a), koja glasi:
"3a) delatnost u oblasti telekomunikacija ne obavlja preko zasebnog
povezanog pravnog lica ili preko ogranaka (član 34. stav 4);"

U tački 4) reči u zagradi: "član 34. st. 3 i 4" zamenjuju se rečima:
"član 34. stav 5"

Član 4.

Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u
"Službenom glasniku Republike Srbije".

* * *

[...]

Razlozi za donošenje Zakona

Regulativa zemalja EU ne sadrži obavezu osnivanja posebnih pravnih
subjekata i ne pravi se razlika između pojedinih mreža za pružanje
telekomunikacionih usluga. Sve mreže fiksna, mobilna, kablovska i
druge, bez obzira na primenjenu tehnologiju imaju jedinstven tretman
komutacione mreže. Aktuelni trendovi su objedinjavanje odnosno
konvergencija mreža što se manifestuje i na organizacionom planu.

U skladu sa iznetim, nema opravdanja za primenu odredaba zakona po
kojima se obavezuju operatori koji poseduju ili nameravaju da poseduju
više dozvola za različite javne telekomunikacione mreže odnosno za
pružanje različitih javnih telekomunikacionih usluga, da mogu to
činiti samo preko zasebno povezanih pravnih lica (član 34.).

Član 56. stav 3. već u važećem tekstu zakona poznaje mogućnost da se
delatnost obavlja preko organizacionih delova i obavezu vođenja
posebnih evidencija o troškovima prema propisima o računovodstvu i
reviziji, o vođenju evidencija o rashodima i prihodima po vrstama,
mestima i nosiocima troškova. Predloženim dopunama se odredbe člana
34. stav 4. i člana 56. stav 3. međusobno usklađuju. Ustanovljavanje
posebnih knjigovodstvenih evidencija sprečava prelivanje poslovnih
rezultata iz jednog dela u drugi. Posebno preduzeće samo po sebi ne
znači zaštitu od subvencioniranja i od seljenja finansijskih sredstava u
druga preduzeća.

Obrazloženje pojedinačnih rešenja zakona

Odredbom člana 1. Zakona predlaže se mogućnost obavljanja delatnosti
telekomunikacija preko ogranaka preduzeća. Odredbom člana 2. Zakona
izvršeno je terminološko usklađivanje sa Zakonom o privrednim
društvima tako što je navedeno da se poslovi mogu obavljati preko
ogranaka, koji nemaju svojstvo pravnog lica, umesto navođenja delova
jedinstvenog preduzeća.

Odredbom člana 3. Zakona izvršeno je usklađivanje teksta saglasno
izmeni člana 34. stav 4.

Razlozi za donošenje zakona po hitnom postupku

Telekomunikacioni operatori su u obavezi da do avgusta naredne godine
izdvoje poslovanje mobilne telefonije u zasebno povezano preduzeće.
Zakon o telekomunikacijama propisuje navedenu obavezu koja predstavlja
anahronizam u odnosu na vladajuću praksu drugih zemalja, aktuelne
pravce tehnološkog razvoja i pozitivnu regulativu Evropske unije i
zemalja u okruženju.

Poznato je da je jedan od vodećih evropskih operatora Telekom Italija
pripojio Telekom Italija Mobile i da od sredine ove godine posluju kao
jedinstven pravni subjekat. Slične primere nalazimo u Švedskoj i
Norveškoj gde zajednički nacionalni operator ove dve zemlje, Telia
Sonera, od početka pruža usluge i fiksne i mobilne mreže unutar iste
kompanije. Nemački Telekom (DT) nakon što je formirao nekoliko ćerki
kompanija sada planira da se transformiše u jedno preduzeće. Frans
Telekom je izvršio ponovnu akviziciju izdvojenog mobilnog operatora
Oranž. Britansko regulatorno telo (OFKOM) je pre više godina bilo
naložilo svojim operatorima da moraju da razdvoje poslovanja fiksne i
mobilne mreže u posebne kompanije da bi sada ponovo dozvolili
operatorima da sami određuju kojim oblastima telekomunikacija će se
baviti. To sada otvara mogućnost da na primer Britanski Telekom (BT)
ponovo može da vrši akvizicije nekih mobilnih operatora.

Regulativa Evropske unije ne poznaje obavezu izdvajanja posebnog
preduzeća za eksploataciju različitih vrsta komunikacionih mreža i
usluga. Dovoljno je da operator u okviru svoje organizacije formira
celinu koja će imati posebno računovodstvo o troškovima i prihodima po
vrstama, mestima i nosiocima troškova, u skladu sa nacionalnim
zakonodavstvom, dok se imovina i obaveze i prihodi i rashodi u
finansijskim izveštajima iskazuju na nivou pravnog lica. Zakon
Hrvatske i Slovenije sada, a i pre harmonizacije sa pravnim poretkom
Evropske unije na isti način rešavaju ovo pitanje. Pravnim subjektima
se ostavlja sloboda da poslovanje organizuju bez zakonske prisile u
okviru istog pravnog subjekta ili kao posebne entitete ako to odgovara
njihovoj poslovnoj strategiji.

Navedeni proces uslovljen je razvojem tehnologije koja je sve više
konvergentna i uskoro će na bazi internet protokola biti jedinstvena
za fiksnu i mobilnu mrežu tako da više neće postojati razlika između
telefonskih centrala koje se kriste u ove dve mreže. Vodeći svetski
eksperti za telekomunikacije predviđaju da će se ovaj trend još brže
nastaviti u budućnosti. Brzim razvojem mreža nove generacije, u
bliskoj budućnosti biće izvršena zamena postojećih mrežnih struktura i
potpuna integracija fiksnih i mobilnih mreža u jedinstvenu mrežu koja
će korisnicima pružati raznovrsne širokopojasne usluge. U tom smislu
mnogi telekomunikacioni operatori koji su se do sada bavili isključivo
uslugama u fiksnoj mreži ili isključivo u mobilnoj mreži otpočinju
nabavku opreme kojom bi u okviru iste kompanije zaokružili svoj
portfolio usluga nezavisno od načina prenosa, vrste pristupne mreže i
terminalne opreme. Evropska unija u direktivama koje su u primeni još
od 2002. godine ne pravi razliku između različitih tehnologija koje se
primenjuju za pojedinačne mreže i usluge, fiksne, mobilne, kablovske,
internet i svima daje isti tretman komunikacionih mreža i usluga.
Obaveze i odgovornosti su jednake za sve operatore bez obzira da li
eksploatiše bežičnu, kablovsku, ili mrežu zasnovanu na nekoj drugoj
tehnologiji.

Na osnovu iznetog predlažemo da se u skladu sa praksom i regulativom
Evropske unije i zemalja regiona kao i u skladu sa propisima kojima se
uređuje pravni položaj privrednih društava i računovodstvo u Republici
Srbiji, Zakon o telekomunikacijama izmeni i dopuni po hitnom postupku
tako da se predvidi da se eksploatacija različitih javnih
telekomunikacionih mreža, odnosno pružanje različitih usluga može
vršiti preko ogranaka obrazovanih u skladu sa Zakonom o privrednim
društvima uz obavezu vođenja odvojenog knjigovodstva, rashoda i
prihoda u skladu sa propisima o računovodstvu i reviziji, dok se
imovina i obaveze, prihodi i rashodi prikazuju u finansijskim
izveštajima na nivou pravnog lica.

Analiza efekata zakona

Rešenja u Zakonu imaće uticaja na telekomunikacione operatore.

Telekomunikacioni operatori će moći svojom odlukom, bez zakonske
prinude, da organizuju poslovanje u okviru ogranaka, kao to predviđa
Zakon o privrednim društvima ili u okviru zavisnih preduzeća, zavisno
od konkretnih specifičnost, potreba i veličine operatora.

Izmenama i dopunama Zakona se obezbeđuju uslovi za usklađivanje sa
praksom drugih zemalja u kojima je uveliko odmakao proces
objedinjavanja telekomunikacionih mreža i usluga u okviru istog
pravnog subjekta. Razvoj telekomunikacione tehnologije je u svetskim
okvirima doveo do integracije fiksnih i mobilnih mreža u jedinstvene
mreže. Na ovaj način se izbegavaju troškovi i složeni postupci koji
nužno prate proces odvajanja već povezanih organizacionih celina,
posebno u pogledu dupliranja administracije, organa i efikasnosti
odlučivanja. Saglasno iznetom predloženo rešenje će omogućiti
telekomunikacionim operatorima da usklade svoje poslovanje sa svetskom
praksom i poboljšaju efikasnost.

Primena predloženih zakonskih rešenja neće izazvati troškove ni za
građane ni za privredu.

Zakon će imati pozitivne efekte i posledice koje opravdavaju donošenje
Zakona, imajući u vidu tehnološke trendove. S obzirom da navedeni
trendovi na tržištu telekomunikacija upućuju na konvergentnu
tehnologiju odnosno integraciju različitih vrsta telekomunikacionih
mreža (npr. fiksna i mobilna mreža za pružanje širokopojasnih usluga),
telekomunikacioni operatori koji pružaju različite vrste
telekomunikacionih usluga, biće u mogućnosti da otpočnu nabavku
najnovije opreme i izbegnu nepotrebno dupliranje kapaciteta.

Predložena zakonska rešenja omogućavaju telekomunikacionim
operatorima, koji pružaju raznorodne telekomunikacione usluge preko
različitih vrsta mreža, brži razvoj konvergentne telekomunikacione
tehnologije. Samim tim na tržištu telekomunikacija postaju
prepoznatljivi za strane investitore što će perspektivno imati za
posledicu obezbeđivanje efikasnije tržišne konkurencije.

:::

Predlog zakona možete preuzeti sa:
http://www.parlament.sr.gov.yu/files/lat/pdf/predlozi_zakona/728-06-lat.zip