Internodium mailing lista

Danas, 24-25. maj 2008.

Slobodan Marković, predsednik Centra za razvoj Interneta

Objediniti politiku za medije, IKT i obrazovanje

[Slobodanka Stamenić]

Kao jedan od ključnih činilaca razvoja i budućnosti Evropske unije navedeno je "Društvo znanja", koje čine mediji, telekomunikacije, informaciono društvo i obrazovanje. Prepoznavši to, EU je još 1998. formirala Direktorat za informaciono društvo i medije. Od tada, u te dve oblasti postoji koordinisani razvoj, a njihova politika je usklađena. U Srbiji stvari stoje sasvim drugačije.

Zbog čega se navedene oblasti tretiraju odvojenim politikama, šta je neophodno za liberalizaciju i razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija, objašnjava, u razgovoru za Danas, predsednik Centra za razvoj Interneta Slobodan Marković. "Jedina stvar koja Srbiju može približiti liberalizaciji tržišta jeste pridruživanje EU", izričit je on.

- U Srbiji se i dalje odvojeno sprovode politike telekomunikacija, medija i informacionog društva. To moramo da spojimo u jednu politiku. EU je još osamdesetih uvidela potrebu da liberalizuje tržište koje je bilo opterećeno pre svega nacionalnim telekomunikacionim monopolima, kako bi informacione tehnologije mogle brže da se razvijaju. Posle 1998. sproveden je prvi paket liberalizacije, kako bi se harmonizovala regulativa u svim državama EU i uspostavilo konkurentno tržište. Kao rezultat toga došlo je do rasta tržišta, brzog uvođenja novih tehnologija, pojeftinjenja usluga i veće dostupnosti informacionih tehnologija i usluga - navodi Marković.

Prema njegovim rečima, sledeći korak za EU je bilo da osnuje Direktorat za informaciono društvo i medije, a kasnije je tom okviru dodala obrazovanje i istraživanje, "zato što su shvatili da razvijaju obrazovanje i omoguće ljudima da efikasnije koriste usluge".

- U Srbiji je za to vreme bio na snazi stari zakon o telekomunikacijama. Imali smo monopol Telekoma, koji je privatizovan 1997. i država, iako je imala većinski udeo, nije ništa uradila na liberalizaciji sve do 2003. Tokom devedesetih smo na tržištu imali jednog operatora. Trebalo je tri godine od prodemokratskih promena 2000. da dobijemo novi zakon o telekomunikacijama, koji se opet nije odnosio na medije. Kad je formirana nezavisna Republička agencija za telekomunikacije (RATEL), dobili smo i posebno nezavisno regulatorno telo za medije - ukazuje Marković.

Sagovornik Danasa ocenjuje da Zakon o telekomunikacijama iz 2003. u sebi sadrži elemente prvog regulatornog okvira EU iz 1998. i "samo se dotiče uslova za liberalizaciju tržišta telekomunikacija u Srbiji". To, ukazuje on, znači da su ispunjeni samo delovi zakonodavnog okvira EU.

- Ali, čak i da kažemo da zakon nije savršen, postojale su mogućnosti da se on primeni u potpunosti, pa bismo već imali boljitak. Najveća mana tog zakona jeste što je sporo primenjivan, a ni danas nije primenjen do kraja - ističe predsednik Centra za razvoj Interneta.

On podseća da je RATEL formiran tek dve godine nakon usvajanja Zakona, što "pokazuje nedostatak političke volje da se izvrši liberalizacija i posveti veća pažnja telekomunikacijama i informacionim tehnologijama".

- Telekom je legalno izgubio monopol 2005. U praksi, zadržao je monopol u oblasti fiksne telefonije i dobio je još jedan - u oblasti velikoprodaje Internet usluga. U vlasništvu Telekoma su sve ADSL linije, zbog čega svi Internet provajderi kupuju od njega svoje usluge. To je jedna od posledica nedostatka volje Vlade da pruži podršku liberalizaciji telekomunikacija. Jedino je tržište mobilne telefonije napredovalo u liberalizaciji, kao i tržište kablovskog Interneta na kome postoji jedan dominantan operater SBB, ali postoje i drugi - navodi Marković i dodaje da ne vidi da će se bilo šta promeniti do 2010.

Ukazujući na probleme u politici informacionog društva Srbije, on kaže da je država u razvoju elektronskih usluga, poput e-Uprave, usvojila strategije i započela projekte, ali nije napravila pomak koji bi nastao delovanjem centralne uprave. Iako je napravljen napredak u nekim opštinama, nije na nivou cele države, pa institucije i dalje nisu povezane i ne razmenjuju podatke. Osim toga, nije dostupno ni elektronsko poslovanje zato što nisu izmenjeni zakoni koji bi omogućili korišćenje elektronskih dokumenata i njihovu validnost kao papirnih.

- Ranije su telefoni služili za komunikaciju, škole za obrazovanje i u njima se učilo iz papirnih knjiga, imali smo televizore i novine iz kojih smo se informisali. Ranije smo imali tri odvojene sfere života, a danas se to promenilo. Zakoni koji su pokrivali te tri stvari su bili razdvojeni, a sada se prepliću. Najpre imamo infrastrukturu, bežične i fiksne mreže koje su povezane u Internet. Njega sada koristimo i za telefonske pozive, da gledamo TV i čitamo novine, ali i da učimo. Zato je važno da se pri razvoju infrastrukture ima u vidu za šta će se ona koristiti - naglašava Marković.

Na pitanje novinara Danasa da li je potrebno doneti poseban zakon o Internetu, on odgovara odrečno. "Internet je komunikacioni medij, a za komunikaciju ni pre nismo imali zakone. Imali smo Zakon o telekomunikacijama koji se odnosi samo na infrastrukturu", kaže Marković.

- Pod razvojem Interneta podrazumeva se prvo infrastruktura, kada postoji dovoljno telekomunikacionih i Internet operatora koji nemaju prepreka u radu. Osim toga, građanima treba omogućiti uslove da se povežu na Internet, a onda im ponuditi i usluge. Da bi znali kako da ih koriste, neophodno ih je to naučiti kroz obrazovanje, što je treći segment razvoja Interneta - zaključuje Marković.

http://www.danas.co.yu/20080524/plave1.html#0

:::