Internodium mailing lista

Danas, 4. jul 2008.

INTERVJU
Aleksandra Smiljanić, dosadašnja ministarka za telekomunikacije i
informatičko društvo

Ignorisali su nas kada smo pokušali da liberalizujemo tržište

Ministarstvo za telekomunikacije i informatičko društvo nedavno je
suspendovalo rad Republičke agencije za telekomunikacije (RATEL) na
120 dana i preuzelo njene nadležnosti. Ubrzo posle toga Vlada je
poništila odluku, nakon čega je Ministarstvo saopštilo da je zatečeno
tim postupkom. U poslednjem intervjuu na funkciji ministarke za
telekomunikacije i informatičko društvo, Aleksandra Smiljanić govori
za Danas o uzrocima neslaganja između Ministarstva i Agencije, sporoj
liberalizaciji tržišta telekomunikacija, opstrukciji tog posla i
razvoju elektronske državne uprave.

Zbog čega je došlo do sukoba na liniji Ministarstvo - RATEL i da li se
on mogao izbeći?

- RATEL je učinio niz nezakonitih radnji - objavio nekoliko pravilnika
bez saglasnosti Ministarstva, dodeljivao nacionalne ograničene resurse
na nezakonit način i vršio diskriminaciju pri dodeli dozvola. Poslovi
koje obavlja su povereni RATEL-u, a Ministarstvo je i dalje odgovorno
za njihovo pravilno izvršavanje prema Zakonu o državnoj upravi. Posle
bezuspešnih upozorenja na koja RATEL nije reagovao, bilo je neizbežno
da Ministarstvo oduzme poverene poslove kako bi ispravili nezakonite
odluke. Kompanije čekaju da se uredi regulativa da bi ulagale u
infrastrukturu, i to već tri godine, od kako je RATEL osnovan. Nema
razloga da čekamo sa liberalizacijom i kočimo razvoj telekomunikacione
infrastrukture.

Šta je pokazala pravna analiza obrazloženja Vlade o ukidanju
suspenzije RATEL-u?

- Da Vlada nije smela da ukine suspenziju RATEL-u. Osim toga,
oduzimanje poslova RATEL-u bio je jedini način da se efikasno uredi
oblast telekomunikacija i isprave njegove nezakonite radnje.

Kao jedan od prvih koraka u razvoju elektronske državne uprave
neophodne u procesu pridruživanja EU, Ministarstvo je objavilo tender
za informacioni sistem Generalnog sekretarijata Vlade Srbije. Navodite
da je to jedan od uslova za delotvornu vladu. Na koji način će taj
informacioni sistem učiniti rad Vlade efikasnijim ?

- Dopisu treba dva-tri dana da stigne od jednog do drugog državnog
organa. Svaki predmet prođe bar kroz nekoliko organa, a to usporava
upravu. Često važnih predmeta nema u arhivama. Kroz Generalni
sekretarijat prolaze svi dopisi, a njegov informacioni sistem će
omogućiti bespapirnu komunikaciju između organa državne uprave. Dopisi
će stizati trenutno, a arhive će biti pouzdane.

Iako već duže vreme izdaje sertifikate za elektronske potpise, Pošta
Srbije je nedavno postala prvo "evidentirano" sertifikaciono telo.
Najavljeno je da će dobiti akreditaciju za taj posao. Kada će građani
Srbije moći da dobiju kvalifikovane elektronske potpise koji će biti
pravno validni poput svojeručnih potpisa?

- PTT je ozbiljno na putu da bude akreditovan, ali zaposleni treba da
polože testove u oblasti mrežne bezbednosti. Mislim da će se to desiti
u narednih par meseci i da će građani moći da dobiju kartice za
kvalifikovano potpisivanje do jeseni.

Na početku mandata ste najavljivali liberalizaciju tržišta
telekomunikacija. Dokle ste stigli sa tim poslom?

- Nažalost, nismo daleko stigli pre svega zbog lošeg rada RATEL-a,
kome su povereni gotovo svi poslovi u oblasti liberalizacije.
Ministarstvo je pripremilo pravilnik sa minimalnim uslovima za licence
fiksnog bežičnog pristupa, odnosno WIMAX. Ideja je da se izdaju po tri
regionalne licence za svaki okrug tako da bi domaći operatori,
najčešće mala i srednja preduzeća, mogli da ih dobiju. Republički
sekretarijat za zakonodavstvo ga nije pustio sa obrazloženjem da je
Ministarstvo tehničko. Dve nedelje pre toga i tada tehničko
Ministarstvo je dobilo pozitivno mišljenje na pravilnik i saglasnost
da ga objavi. Ministarstvo je sastavilo Predlog izmena i dopuna Zakona
o telekomunikacijama u kome su umanjene administrativne procedure za
kompanije koje žele da ulažu u telekomunikacionu infrastrukturu. Vlada
je pala kada je taj predlog bio na razmatranju i kao tehnička nije
mogla dalje da ga procesira.

Najavljena je brza privatizacija Telekoma Srbija. Kako to komentarišete?

- Nisam sigurna da je dalja privatizacija Telekoma dobar potez, niti
mi je jasno zašto se na njoj toliko insistira. Priča se da su potrebna
sredstva za budžet, međutim, Telekom je profitabilna firma koja
ostvaruje stalne prihode. Privatizacijom će taj profit otići vlasniku,
a ne u budžet. Treba misliti dugoročno, šta kada se potroše pare od
privatizacije, a prihoda od Telekoma više nema? Telekom je kompanija
od strateškog značaja i mislim da je rizično privatizovati je. Problem
je što Telekom još uvek ima monopol u mnogim oblastima i zato nije
efikasan. Dalja liberalizacija tržišta će naterati Telekom da bude
efikasniji, a za to će biti potreban i stručniji upravni odbor od
trenutno izabranog. Ako Telekom ostane državni, kroz njega država može
da gradi infrastrukturu i obezbeđuje usluge za koje smatra da su
prioritetne, a ne da se potpuno oslanja na liberalizovano tržište.

Da li je bilo opstrukcije rada Ministarstva, ili Vašeg rada?

- Naše akcije u smeru liberalizacije nisu bile dobro prihvatane,
između ostalog ni u Telekomu, niti u RATEL-u. Ministarstvo je bilo
ignorisano, pored svoje nadležnosti i jasnih zakonskih ovlašćenja. U
oblasti pošte, jedan od prioriteta bilo je osnivanje agencije kako bi
izdavala dozvole novim poštanskim operatorima prema zakonu iz 2005.
Ministarstvo je pismeno četiri puta slalo dopise kadrovskoj komisiji s
predlogom za savet Agencije. Kadrovska komisija predlaže savet Vladi,
a ona parlamentu. To nikad nije urađeno i operatori su tužili državu
Međunarodnom sudu zbog nepostojanja agencije. Zaobišli su nas i kada
se donosila odluka o privatizaciji Telekoma i izgradnji IT parka u
Inđiji. U oba slučaja radi se o rizičnim odlukama. U projektu IT parka
problem je zapošljavanje 25.000 inženjera, a Srbija nema nezaposlenih
IT inženjera. To ukazuje na njihovo dovođenje iz Azije (za šta smo
dobili potvrdu od predstavnika Inđije), što bi ugozilo našu IT
industriju. Zemlje Azije su oštra konkurencija, dok je geografski
položaj naša prednost koju bismo lako izgubili takvim projektom. Kao
posledicu možemo imati još veći odliv mozgova. Nije jasna ni
finansijska korist Srbije od pomenutog projekta.

Poruka

Šta biste poručili novoj ministarki za telekomunikacije i informatičko
društvo?

- Da za prioritete uzme unapređenje obrazovanja u oblasti informatike,
hitno da opremi škole računarskim učionicama, obuči nastavnike i
finansijski podrži doktorske studije. Da podrži razvoj IKT industrije
obezbeđivanjem veće sume kredita iz Fonda za razvoj, ohrabrivanjem
državnih organa i firmi da kupuju proizvode domaćih firmi. Finansijski
da podrži renoviranje i proširenje postojećih IT parkova, kao i
rentiranje prostora domaćim IT firmama. Da bude uporna sa
liberalizacijom telekomunikacionog tržišta i razvojem e-uprave. Da
odloži privatizaciju Telekoma, ili čak da odustane od nje. Takođe, da
odloži dovođenje pomenutih IT inženjera. Ne treba da dopusti dizanje
cena telefonskih usluga, nego da eventualne gubitke operatora rešava
kroz fond za univerzalni servis.

Slobodanka Stamenić

http://www.danas.co.yu/20080704/terazije1.html#0

:::