Internodium mailing lista

[pre nego sto vas prepustim ovom zanimljivom stivu, zeleo bih da se
zahvalim svim Internodiumovcima koji su poslali pitanja u vezi sa
radom YU NIC ekipe i svima koji ce nastavkom konstruktivne diskusije
na istu temu uticati da se ovaj vitalni mrezni servis transformise
u autonomnu instituciju, posvecenu iskljucivo slobodnom razvoju
naseg cyber prostora... nema vise zaustavljanja! :-) --sloba]

Intervju sa ekipom YU NIC-a

LJUDI IZA MREZE

Razgovor vodio:
Slobodan Markovic (twiddle@eunet.yu)

08. septembar 2000.

TOKOM PROTEKLIH NEKOLIKO GODINA bili smo svedoci ubrzanog razvoja svih
oblika elektronske trgovine i komercijalizacije skoro svih aspekata
koriscenja Interneta. Poplava informacija o "cyber-novotarijama koje ce
promeniti nas zivot" neopravdano nam je skrenula paznju sa pravih vrednosti
Interneta i ljudi koji su te vrednosti godinama ugradjivali u same temelje
Mreze. Daleko od bljestavih svetla e-biznisa i milionskih obrta, isti ljudi
se i danas brinu da Internet nesmetano funkcionise, da se mrezni servisi
stalno poboljsavaju i da koriscenje "Mrezi svih mreza" bude pristupacno
sirokoj populaciji.

Ovom krugu ljudi pripadaju i clanovi ekipe jugoslovenskog NIC-a (Network
Information Center). Medju najbitnijim duznostima ove ekipe spada odrzavanje
baze podataka o svim Internet domenima registrovanim u okviru jugoslovenskog
top-level domena (TLD) tj. svim Internet adresama sa nastavkom ".yu". Pored
toga, clanovi iste ekipe bave se i dodelom Internet protokol (IP) brojeva u
okviru jugoslovenske akademske mreze.

Sve ovo, kao i cinjenica da se o radu YU NIC-a malo zna u javnosti, bilo je
dovoljno za uprilicenje poduzeg razgovora sa dva clana ekipe, koji su ovu
organizaciju i osnovali. Za "Svet kompjutera" ovom prilikom govore gospodja
Mirjana Tasic, upravnik Racunarske laboratorije Matematickog fakulteta u
Beogradu i administrator domena ".yu" i gospodin Bozidar Radenkovic,
profesor na Fakultetu organizacionih nauka u Beogradu i administrator
domena ".co.yu".

ISTORIJA I GEOGRAFIJA

SM: Prica o pocecima rada jugoslovenskog NIC-a ujedno je i prica o pocecima
Interneta u Jugoslaviji. Mozete li nam ispricati deo te price?

MT: Povezivanje Jugoslavije u globalne elektronske mreze pocelo je
krajem osamdesetih. U to vreme, u Evropi je funkcionisala evropska
akademska istrazivacka mreza (EARN), koja je bila sponzorisana od strane
IBM-a i bazirana na IBM-ovoj tehnologiji. Godine 1988. tadasnji PMF, a
sada Matematicki i Hemijski fakulteti Univerziteta u Beogradu,
predlozili su da se nas Univerzitet prikljuci toj istrazivackoj mrezi.
Uz veliku pomoc IBM-ovog predstavnistva za Jugoslaviju, Univerzitet u
Beogradu je ubrzo dobio mogucnost da postane cvoriste EARN-a. Sticajem
okolnosti, meni je zapalo da uspostavim to cvoriste, jer sam u to vreme
radila na administraciji sistema koji je mogao da odgovori tehnickim
zahtevima EARN-a. Nasa prva medjunarodna veza, na relaciji Beograd-Linc,
proradila je 1989. godine.

EARN je radio na potpuno razlicitoj tehnologiji od danasnjeg Interneta.
Posto je jednostavnost TCP/IP familije protokola uzrokovala nagli razvoj
ARPANet-a (koji je kasnije izrastao u Internet), ubrzo se osetila
potreba za uspostavljanjem neke vrste mosta, koji bi omogucio razmenu
elektronske poste i fajlova izmedju EARN-a i ARPANet-a. Ulogu ovog mosta
odigrala je mreza po imenu BITNET, a za potrebe tog povezivanja
Jugoslavija je dobila svoj Internet TLD - ".yu". Kako je projekat
akademske mreze za SFRJ pored Univerziteta u Mariboru vodio i institut
"Jozef Stefan" iz Ljubljane, ova institucija je registrovala
jugoslovenski Internet domen, negde izmedju 1990. i 1991. godine.

Kako bismo obezbedili prostor za dalji razvoj nase akademske mreze,
1991. godine registrovali smo dve B klase IP brojeva (tj. opsege
147.91.* i 160.99.*), za Beogradski i Niski univerzitet. To su bili prvi
koraci Interneta na nasim prostorima...

SM: U momentu kada se Jugoslavija raspala, na spisku medjunarodnih
skracenica za drzave ISO-3166 (prema kojem se odredjuju nazivi nacionalnih
top-level domena) stavka "yu" oznacavala je SFR Jugoslaviju. Kako je nakon
raspada SFRJ priznato novo staje stvari?

MT: To je bila bitka koja je trajala sve do sredine 1993... Neposredno
po raspadu zemlje mrezni saobracaj sa Jugoslavijom bio je obustavljen, a
1992. godine, kada su Jugoslaviji uvedene sankcije od strane UN, nasa
zemlja je iskljucena i iz medjunarodne akademske mreze. Projekat
akademske mreze bio je drzavni projekat i, kao takav, prvi na udaru
sankcija...

Nakon sto su Slovenci registrovali svoj nacionalni domen (.si), poslala
sam jedno pismo kolegama u Ljubljani i ljubazno ih zamolila da sada,
kada im jugoslovenski domen vise nije potreban, isti ustupe SR
Jugoslaviji. Na ta pisma mesecima niko nije odgovarao, pa sam onda
odlucila da se obratim medjunarodnim i evropskim institucijama koja se
bave administracijom u okviru Interneta. Pisma sam uputila na adrese
pokojnog Dzona Postela, predsednika IANA (Internet Assigned Numbers
Authority) i kolega iz organizacije RIPE (Réseaux IP Européens). U tom
pismu sam objasnila da se SFRJ raspala, da smo mi ostali deo
Jugoslavije, te da nama treba da pripadne i administracija
jugoslovenskog Internet top-level domena. Prepiska je trajala sve do
proleca 1993. i tokom tog perioda doziveli smo mnogo ruznih stvari i
pokusaja sabotaze od nasih slovenackih kolega. No, bili smo uporni i
Dzon Postel je na kraju presudio u nasu korist.

Dakle, top-level domen nam je na kraju vracen, ali pravi posao je tek
pocinjao, jer je sada domen trebalo negde "udomiti". To je bio veliki
problem, jer se zemlja nalazila pod sankcijama i inostranim
organizacijama je bilo zabranjeno da uspostavljaju bilo kakve veze sa
jugoslovenskim projektima koji su imali drzavni karakter. Kontaktirali
smo tada nase kolege i prijatelje sirom sveta, sa molbom da ugoste
jugoslovenski top-level domen. Ubrzo smo primili pozitivan odgovor od
naseg prijatelja Karla Deningera, koji je radio na Internet provajderu
MCS.com. Karl se ponudio da ugosti jugoslovenski top-level domen, ali
uz uslov da ne mora da se bavi upisivanjem novih ".yu" adresa u bazu
domena.

Ova ponuda je prihvacena, jer je MCS imao odlicnu mreznu infrastrukturu
i stabilne servere, koji su omogucavali "vidljivost" jugoslovenskih
adresa non-stop, 356 dana u godini. No, posto od Karla nismo mogli da
ocekujemo dodavanje novih ".yu" domena, odlucili smo da kreiramo
poddomene ".co.yu" i ".ac.yu" i za njih potrazimo druge ljude, koji bi
bili raspolozeni da nam pomognu oko dodavanja novih ".yu" adresa.
Domacine za nase poddomene pronasli smo u Svajcarskoj, Americi,
Engleskoj... Ukratko, gde god smo pronasli nase ljude koji su
administrirali UNIX sisteme non-stop povezane na Internet.

Cela stvar je tako funkcionisala sve do leta 1995. godine. Tokom tog
perioda, putem odredjenog broja tajnih i polutajnih kanala (dobijenih
takodje zahvaljujuci jugoslovenskim studentima na stranim
univerzitetima), svercovana je samo elektronska posta.

Situacija je postala mnogo laksa krajem 1995. godine, jer su tada
uspostavljene neke telekomunikacione linije prema inostranstvu. Ubrzo su
se pojavili i prvi domaci komercijalni Internet provajderi - "EUnet" i
"BeoTel", a jugoslovenski TLD je tada premesten sa MCS-a na servere
"EUneta" u Holandiji.

Danas se, konacno, primarni name serveri za ".yu" domen i sve poddomene
nalaze u Jugoslaviji, na nasim serverima.

ICANN I FINANSIJE

SM: Pre dve godine sve nas je rastuzila tragicna smrt Dzona Postela, a
organizaciju kojom je on upravljao (IANA) zamenilo je novo telo zaduzeno za
poslove dodele "imena i brojeva" na Internetu - ICANN (Internet Corporation
for Assigned Names and Numbers). Nacin formiranja i funkcionisanja ove
organizacije podigao je mnogo prasine u cyber prostoru, a sam ICANN je
okarakterisan kao nedemokratska struktura, koja ne deluje u skladu sa
otvorenim principima Interneta, te da iskljucivo sprovodi volju uticajnih
e-biznismena. Medju kontroverznim planovima ICANN-a je i predlog o
redefinisanju odnosa sa svim nacionalnim registrima domena, te zahtev za
ucescem svih registara u godisnjem buzetu organizacije. ICANN se pritom ne
moze lako zaobici, jer ima kontrolu nad takozvanim root serverima, koji
sadrze informacije o adresama name servera svih nacionalih registara i stoga
sluze kao polazna tacka za vecinu DNS upita na Internetu. Posto se medju
nacionalnim registrima nalazi i jugoslovenski, da li nam mozete reci kakve
je kontakte ekipa YU NIC-a do sada imala sa ljudima iz ICANN-a i kakvi su
vasi komentari povodom njihovih zahteva?

MT: Da, mi smo imali kontakte sa ljudima iz ICANN-a, uglavno putem
elektronske poste, ne licno. Oni zapravo od samog pocetka traze da se
placa godisnja clanarina i odavno smo dobili fakture za ovu godinu.
Iznos koji nam je odredjen za placanje iznosi nekoliko hiljada dolara,
a odredjen je prema broju domena sa nastavkom ".yu". Mi jos uvek nismo
platili pomenuti iznos, jer postoji veliki broj nejasnoca u vezi sa
nasim obavezama prema ICANN-u, a slican stav imaju i ostali nacionalni
registari.

Dok se odnosi izmedju ICANN-a i nacionalnih registara ne razjasne necemo
placati nikakvu clanarinu, a ubedjena sam da niko ne sme da nas izbrise
sa root servera, jer bi to predstavljalo ogroman presedan na Internetu.
Nas trenutno cuva otvorena arhitektura Mreze i nadajmo se da ce tako
ostati i u buducnosti...

BR: ...ICANN je zapravo osnovan pre da bi se striktno definisali odnosi
na Internetu i resilo pitanje pravne arbitraze u sporovima oko domena,
nego da bi se efikasno resila tehnicka pitanja kao sto su koordinisanje
raspodele IP brojeva i otvaranje novih top-level domena...

MT: Tacno tako. Network Solutions, koji je donedavno imao apsolutni
monopol u oblasti komercijalnog registrovanja domena sa generickim
nastavcima (".com", ".net" i ".org"), jos uvek nije vezan prakticno
nikakvim obavezama za ICANN. Posledica toga je da se stalno desavaju
skandali u vezi sa funkcionisanjem sistema Internet domena (DNS).
Recimo, pre par meseci je sest domacih Internet provajdera na tri dana
ostalo bez svojih domena, samo zato sto je Network Solutions "zaboravio"
da zatvori bezbednosnu rupu u svom sistemu za automatsko azuriranje
podataka, sto su odmah iskoristila neka deca i poigrala se nakratko sa
upisima u bazi...

SM: Kad smo vec kod troskova, da li nam mozete reci ko finansira rad YU NIC-a?

MT: Trenutno niko! Do 1997. godine Ministartsvo za nauku i tehnologiju
Srbije je izdvajalo odredjena sredsva za administraciju i funkcionisanje
YU NIC-a, u okviru republickog projekta za uspostavljanje sistema
naucno- tehnickih informacija (SNTIS). Od sredine 1997. godine profesor
Bozidar Radenkovic sa saradnicima, profesor Djordje Paunovic i Nenad
Krajnovic sa Elektrotehnickog fakulteta i ja, ulazemo ogromne kolicine
sopstvenog vremena pre svega u proces odrzavanja baze ".yu" domena. Ovaj
posao radimo kao volonteri, bez ikakve novcane naknade.

YU NIC se inace nalazi u oblasti ingerencija Republickog ministarstva za
nauku i tehnologiju tj. u okviru projekta za uspostavljanje SNTIS. Mi
imamo dobre kontakte sa komisijom za SNTI u okviru pomenutog
ministarstva, ali nedostatak sredstava je, pretopstavljamo, naterao
Ministarstvo da prestane da finansira rad ljudi na ovom poslu.

PRAVILA I PROMENE

SM: Otvaranje Internet domena u okviru jugoslovenskog top-level domena
regulisano je Pravilnikom cija se kopija moze naci na adresi www.nic.yu. Ko
je inicijalni autor Pravilnika i ko je nadlezan za menjanje Pravilnika i
odobravanje izmena?

BR: Autori prve verzije Pravilnika bili smo gospodja Tasic, profesor
Djordje Paunovic i ja. Svesrdno smo se trudili da u Pravilnik ugradimo
preporuke iz odgovarajucih RFC dokumenata, najbolja iskustva nacionalnih
registara drugih zemalja, ali i sve specificnosti naseg mentaliteta.

MT: Takodje, uvek smo se trudili da Pravilnik o otvaranju domena bude
uskladjen sa nasim realnim mogucnostima, te da se nicim ne ugrozi nivo
kvaliteta naseg servisa.

BR: Sto se tice odobravanja Pravilnika i svih izmena - za to je zaduzena
vec pomenuta komisija za SNTI. Ta komisija je, na nas predlog, odobrila
sve dosadasnje verzije Pravilnika.

SM: Kako se ostvaruje uticaj javnosti na rad NIC-a? Kako zainteresovani
korisnici Interneta mogu da pomognu?

BR: Pre unosenja izmena u Pravilnik, clanovi naseg tima se konsultuju sa
predstavnicima Internet provajdera, strucnjacima sa Univerziteta,
kolegama iz drugih nacionalnih registara, a u obzir se uzimaju i
sugestije koje dobijamo od jugoslovenskih korisnika Interneta. Tek posle
tih konsultacija predlog izmena se podnosi na usvajanje komisiji za SNTI.

Najbolje bi bilo da svi koji misle da bi stvari u domenu nase
odgovornosti trebalo drugacije regulisati, svoje sugestije upute na
e-mail adresu koju prate svi clanovi ekipe YU NIC-a: hostmaster@nic.yu.
Takodje, predlozi i sugestije mogu se slati i direktno na adresu
komisije za SNTI u Ministratstvu za nauku i tehnologiju Srbije.

SM: Pravilnik trenutno propisuje da domene mogu posedovati iskljucivo pravna
lica i to samo po jedan, te da fizicka lica ne mogu posedovati domene. Da li
ce (i kada) ovo ogranicenje biti ukinuto?

BR: Fizicka lica i ostale organizacije mocice da poseduju vise domena
kada se nas servis komercijalizuje. No, to i nije bas tako jednostavno
uraditi, jer prvo treba dobro regulisati probleme preprodaje domena i
naci zadovoljavauce resenje za konflikte oko zasticenih imena u nazivima
Internet domena. Ove stvari nisu jos resene na zadovoljavajuci nacin ni
na globalnom nivou, a mi smatramo da nije pametno donositi ishitrene
odluke.

Kao sto se moze zakljuciti iz cele dosadasnje price, trenutni Pravilnik
je rezultat velikog broja kompromisa. Ipak, Pravilnik je sacinjen tako
da sto manje utice na razvoj jugoslovenskog dela Interneta. Ako
uporedite nas Pravilnik sa istim dokumentom ostalih evropskih zemalja,
videcete da su nasa pravila prilicno liberalna. U Francuskoj, recimo,
morate da prodjete kroz nevidjenu birokratsku torturu dok ne dobijete
odobrenje da registrujete ".fr" domen...

Uz veoma malo napora, svako ko zeli moze besplatno da dobije sopstveni
".yu" domen, a slozicemo se, na domacem Internetu realno postoje mnogo
veca ogranicenja od onih sadrzanih u Pravilniku o registraciji domena...

ZLOUPOTREBA I PRITISCI

SM: Da li je u dosadasnjem radu naseg TLD registra bilo slucajeva
zloupotrebe od strane korisnika? Da li ste bili prinudjeni da nekome ukinete
domen?

MT: U dosadasnjem radu registra imali smo samo jedan incident. Naime,
neka firma je uspela da dode u posed veceg broja ".co.yu" domena i
pocela da ih nudi na prodaju. Cim smo saznali za to ugasili smo domen
pomenutoj firmi, jer preprodaja domena (koji su uz to dobijeni
besplatno) predstavlja, najblaze receno, neprihvatljivo ponasanje na
Internetu, a potpuno je u suprotnosti i sa vazecim Pravilnikom.

SM: Da li ste u dosadasnjem radu registra imali problema sa neke druge
strane? Da li je neko vrsio druge vrste pritisaka na vas?

MT: Znate kako je - ko radi, taj i gresi. No, mi se trudimo da nas
posao radimo maksimalno savesno, bez obzira na okolnosti i uvek
gledamo da zadovoljimo neki opsti drustveni interes.

Sto se tice primedbi, njih uvek ima. Recimo, barem jednom godisnje
se pojavi neka grupa korisnika Interneta, koja sebe proglasi
"glasnikom" Internet zajednice i onda zahteva od nas, ni manje ni
vise, da im prepustimo kontrolu nad registrom jugoslovenskih domena.
Da stvar bude jos cudnija, ni jedna od tih grupa ne poseduje niti
tehnicku infrastrukturu, niti potrebno znanje i prethodno iskustvo
u poslovima administracije jednog takvog registra...

BR: Pritiske imamo i sa druge strane. Imamo stalan pritisak od
strane domacih Internet provajdera, koji putem uticaja na YU NIC
zele pre svega da uguse konkurenciju. Bilo je tu svacega, od ponuda
lepih novcanih iznosa do zanimljivih poslovnih ponuda... No, ekipa
YU NIC-a je od pocetka usvojila jasan stav prema takvim ponudama.
Od pocetka rada niko nije prihvatio takve ponude i zaista smo se
trudili da, u skladu sa najboljom tradicijom Interneta, svima
obezbedimo jednake startne mogucnosti.

SM: Da li je do sada bilo sporova oko jugoslovenskih Internet domena i
kakva je bila vasa pozicija prema tim slucajevima?

BR: Bilo je nekoliko sporova tokom proteklih nekoliko godina, ali smo
se mi u svim slucajevima proglasili nenadleznim. Smatramo da nije nasa
duznost da arbitriramo u sporovima oko Internet domena i taj posao
prepustamo redovnim sudovima. Nasa je jedina obaveza da stranama u
sporu objasnimo cinjenicno stanje i na kraju postupimo prema vazecoj
odluci suda.

RESURSI I STATISTIKE

SM: Recite nam na kraju sa kakvim resursima trenutno raspolaze YU NIC?
Mozete li sa nama da podelite i neke zanimljive statisticke podatke u vezi
sa ".yu" domenima?

MT: Od ljudi koji se bave registracijom domena tu su profesor Boza
Radenkovic za ".co.yu" domene, magistar Nenad Krajnovic za ".ac.yu" i
".org.yu" domene, a ja sam zvanicni administrator ".yu" top-level
domena. Nama pomaze i nekoliko mladjih saradnika, koji rade zaista
znacajan posao na razvijanju aplikacija za delimicno automatizovanje
procesa registracije domena i odrzavanje integriteta nase baze domena.

Sto se tice masinskih resursa, nasi serveri rade iskljucivo na
firmiranim UNIX serverima. To su kvalitetni i pouzdani Sun Enterprise
serveri, koji neprekidno rade i po 200 dana bez bilo kakvih padova ili
resetovanja, tako da sa te strane nemamo apsolutno nikakvih problema.

Svi kljucni name serveri povezani su visestrukim poprecnim vezama sa
najvecim domacim Internet provajderima, tako da je pristupanje podacima
u bazi domena maksimalno brzo. Pored toga, sekundarni name serveri za
".yu" domen nalaze se i na mnogim mreznim cvoristima sirom sveta, tako
da je i pristup iz inostranstva prilicno brz.

BR: Od zanimljivih statistickih podataka posebno bih izdvojio ukupan
broj registrovanih ".yu" domena: u bazi trenutno imamo nesto vise od
6000 aktivnih domena. Od tog broja, ".co.yu" domeni cine vise od 80%,
a za njima vlada i najveca potraznja. Dnevno dobijamo oko 100 zahteva
za otvaranje novih ".co.yu" domena, dok nam za domene sa nastavcima
".org.yu", ".ac.yu", ".edu.yu" itd. stize tek oko 5-10 zahteva
nedeljno.

--

Copyright (C) 2000 by Slobodan Markovic. Sva prava pridrzana.

Reporodukovanje ovog teksta u celini ili u delovima NIJE DOZVOLJENO
bez prethodnog odobrenja autora! Kontakt adresa: twiddle@eunet.yu